Прољеће (1887)

Прољеће  (1887)  Писац: Алекса Шантић

Гле красоте, гле љепоте!
     Што се сада створи,
Гле како се љупка, мила
     ПтицА пјесма хори.

Пупољци нам са свих страна,
     Своје главе дижу,
А мириси разног цвјећа
     У груди нам стижу.

Љубичица красна, мила
     Шири листе своје,
А славујак код ње стао
     Умиљато поје.

Пчелица нам лахка, хитра
     Око цвјећа леће,
Прољеће је мило дошло
     Мировати не ће.

Забрујо је већ и поток
     Студени и ладни,
Веселте се сада и ви,
     Сиромаси јадни.

Радостан је сада пастир
     Па уз фрулу свира,
Око њега мило стадо
     Па травицу бира.

Ратари се са свих страна
     Журе својим ралом,
— Сада има и лептира,
     Благо Ники малом. —

Долетјела хитра ласта
     Кроз зрак се вијуга,
Поносито стао славуј,
     Гледа је из луга.

Хвала теби мили Боже!
     На оваком дару,
Још Србину уз прољеће
     Пошљи славу стару!…

Извор

Голуб, 1. мај 1887. Бр. 5. Год. IX, стр. 71.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Алекса Шантић, умро 1924, пре 102 године.