Прошета се лудо младо,
уз чаршије низ чаршије;
уз вароши низ вароши;
усрећу му три девојке:
једна Јана, друга Стана, 5
а тај трећа Џан Мариче.
Стаде лудо да се чуди:
или китку да ву узне,
или мому да пољуби?
Китка цвеће дьн до пладне, 10
а љубљење дор’ до века.
Три пут гу је пољубија,
три капке су крв паднале,
од момино бело лице.
