Прочула се Вида Загоркиња

Извор: Викизворник


[Прочула се Вида Загоркиња]

Прочула се Вида Загоркиња.
Њум гу проси Поповић Стојане,
и гу проси Иле Белишевско,
и гу проси Суљче барјактарчв,
и гу просив тријес арамбаше. 5
Не дадоше Иле Белишевско,
не дадоше Суљче барјактарче,
дадоше гу Поповић Стојану.
Седели су китени сватови,
седели су до недељу дана. 10
Тада рече Поповић Стојане:
„Чујеш ли ме, Видо Загоркињо,
изведи ми коња дебелаша,
изнеси ми сабљу димискију,
и изнеси стрелу шестоперу, 15
и ти, Видо, добро да се спремиш,
ће идемо у деду на гости.“
Послуша га Вида Загоркиња,
па изведе коња дебелаша,
изнесе му сабљу димискију, 20
и изнесе стрелу шестоперу;
и она се добро опремила,
и пођоше у деду на гости.
Кад су били тамо у планине,
туј Стојана дремка оборила. 25
Проговара Поповић Стојане:
„Чујеш ли ме, Видо Загоркињо,
тешка ме је дремка оборила,
де запевај танко гласовито,
е га би ме дремка опуштила.“ 30
„Господаре, Поповић Стојане,
нас не чекав тријес арамбаше,
и не чека Иле Белишевско,
и не чека Суљче барјактарче.“
„Певај, мори курво, гидилијо! 35
Зашто јашам коња дебелаша?
Зашто носим сабљу димискију?
Зашто носим стрелу шестоперу?“
Т’г запева Вида Загоркиња.
По гору је шума попадала, 40
по ливаде трава полегнула,
од брега се земљи сасринала.
Тој дочуле тријес арамбаше,
тој дочуја Иле Белишевско,
и дочуја Суљче барјактарче. 45
Па питује Суљче барјактарче:
„Да ли грми, ил’ се земља тресе?“
„Нити грми, нит' се земља тресе,
но тој пева Вида Загоркиња!“
Кад прођоше туј зелену гору, 50
туј ги чекав тријес арамбаше.
Кад наиђе Поповић Стојане,
заврте се на лево, на десно,
на сви тријес одсече ги главе,
а Суљче је малко заватија. 55
Суљче бежи по гору зелену,
па сусрете Иле Белишевско:
„Бегај, бегај, Иле Белишевско.
те га иде Поповић Стојане,
на сви тријес одсече ги главе, 60
а мене је малко заватија!“
Т’г изиђе Иле Белишевско,
удрише се сас јуначке сабље,
обадве су сабље поломили;
удрише се сас јуначке стреле, 65
обадве су стреле поломили.
Држаше се пол д’н и пол ноћа.
Тада рече Поповић Стојане:
„Чујеш ли ме, Видо Загоркињо,
ти да узнеш од сабље ускрци, 70
па убоди кога, Видо, желиш.“
Она узе од сабље ускрци,
па убоде Поповић Стојана.
Кад тој виде Поповић Стојане,
он издиже Иле Белишевско, 75
на мегдан му срце истурија,
па уфати Виду Загоркињу,
па гу здроби Виду на парчики.
Оде Стојан у деду на гости.
Лепо га је деда дочекао. 80
„Камо, зете, Вида Загоркиња?“
„Чекај, дедо, по ред да ти кажем.“
Стојан деду све по реда каже.



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 215-217.
  • Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 44-45.