Процвиљела бијела кадуна
уз кољено аге Хасан-аге:
— Хасан-ага, драги господару,
ето има осамнаест’ љета
како си ме у двор добавио. 5
Још ја не знам какви су ти двори,
нити прођох кроз мушке конаке,
нити знадем на конаику врата,
а камоли сокак и чаршију!
— Моја љубо, моја драга душо, 10
у мене су сеизи делије,
на вратима гази капиџије,
по конаку момци јабанџије,
још долазе бези и бољари
који су те од бабе искали. 15
Док оженим сина најмлађега,
онда шетај по конаку моме!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 311.
