Проси Ајку момак јабанџија,
Аманета маџарију даје.
Кроз сузе му проговара Ајка:
„Мани ме се, момак јабанџија!
Нити имам руха ни мираза, 5
Нас је девет у матере било,
Родила нас измећарећ, мајка,
Све сироте по хизмету дала."
А вели јој момак јабанџија:
„Ти не брини, Ајкуно дјевојко, 10
Ја не требам врага ради блага,
Него тебе, живота ми, Ајко,
Јер сам богу јемин учинио,
Да се другом оженити нећу!"
Па одведе лијепу дјевојку. 15
