Просвјети
Богињо света, која на небеси
Дубоких ноћи рајска сунца даде.
На крилима својим дигни и понеси
Душу и срце и умове младе.
Нек дугу таму твоје зубље ломе,
Нек звона јекну новог васкрсења,
Народу једном у рађању своме,
Да снаге дадеш и живота њена!
Вијекови нови, ново доба креће,
И сви у журби за тобом се грабе;
Без тебе гениј – без мириса цвијеће;
Великим рађаш немоћне и слабе!
Без сјаја твога и топлине твоје
И само срце анђела је мрачно;
Пред њиме само мутне магле стоје –
Душа без снаге и небо му плачно.
– Богињо драга, ти геније свијета –
На чији олтар од искони давне
Свијетли и сјајни поборници гријеше –
Вијекове с тобом рађајући славне.
Љубављу својом и са снажном руком,
Поврати живот – један народ цио
Изгубљен кô лађа без крма и једра
У грозном мору – способан и чио
Да опет ствара!...
... Ти што вјечно рађаш:
Сократе, Хусе, Марате и Христа,
У нама твоја животворна букња
Нек увијек гори, трепери и блиста!...
Leysin, Швајцарска
