Пророк (Милорад Митровић)
| Пророк Писац: Милорад Митровић |
Устајте мртви и чујте ми речи,
И гон’те таму што вам поглед пречи.
Истина света поред вас је близу,
Ал’ лаж вас води у грехе и низу...
К’о и ви сада лутао сам и ја,
И сањо срећу, коју Демон свија;
Ал’ сину светлост са висине неба,
И видех стазу којом ићи треба...
Презрен сам, гоњен, мени мира нема,
Камен ме бије, и крст ми се спрема,
И горко патим. Ал’ за лажну срећу
Ја никад Бога одрећи се нећу...
У ноћном добу и мрачном, и ледном,
И мене демон кушао је једном;
Разасу злато да блиста по ноћи,
И позва себи све подземне моћи.
„Видиш ли”, рече, шта ми је у власти,
„И ја те могу од невоље спасти;
„Даћу ти сјаја и богатства многа,
„Ал’ само мене да признаш за Бога”...
„Не, никад”, рекох. „Идем стазом правом,
„И залуд кукаш и срећом и стравом,
„Тело је смртно нека га нек пати,
„Ал’ душу своју ја ти нећу дати!” —
Устајте мртви! Мора проћи тама,
И деца ваша смејаће се вама.
Ја јасно видим и дан својих нада,
И срушен Демон где у пак’о пада.
Извор[уреди]
1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 318.
|