Проклета да је девојка,
Која узима чобана:
Чобан је туга голема,
Не знаје лето ни зиму.
Лето летује у гору, 5
Зиму зимује у поље,
Црна му земља простирка,
Ведро му небо завивка,
Станован камен под главу.
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 99.
