Овце пасе Јован и Аница,
Јован овце, а Аница јанце.
Ал' говори Јован чобанине:
„Моја селе, л’јепа лица твога,
„Гријота је да други љуби, 5
„Код Јована брата рођенога.“
Али сеја њему одговара:
„Мучи, брате, да од Бога нађеш,
„Како б’ сестри лице обљубио?!
„Проблејаће наша овца мрава; 10
„Сјетиће се остарела мајка,
„Па ће наске обоје проклети.
„Црна ће се земља провалити,
„Јер би’ јако Богу сагр'јешили
„Већ ја идем б'јелу двору своме, 15
„И тражићу танане узице,
„Па ћу своју завјесити главу.
„А ти, браге, да од Бога нађеш!"
