При концу лета 1825
| При концу лета 1825 Писац: Јован Пачић |
Скорбно кончам старо доба лето.
Јошт скорбније ће ми ново бити:
Штогод упов’о сам — ништа, ето,
Не получих, нит’ ћу прибавити.
Срећа ми се, худом, ах! не смеје,
Љубов увек љубјашчег ме бежи;
Мен’ весеље радост и не веје:
Моме скорб и јад на срцу лежи.
Срце ми се увенуто вади
Љубвоболних, тужних из прсију;
Лепом све на миру ми се гади:
Смутио, тавно све ми пред очију.
Мог живота солнце буд запало,
Избегло ме срећно све на свету;
Мени дејат и Јестество стало:
Помоћ убог немам јер ја клету.
Извор[уреди]
- Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 155
|