Прича (Вукашин Радишић)
| Прича (1839) Писац: Вукашин Радишић |
Ил’ у мојој градини,
Ил’ у туђој садини,
Вишњичица вићана
Љуљушка се кићана,
Која јој је танана,
Кошуљица лагана;
Листак зелен листао,
За вишњицом пристао:
Меће на њу одећу,
Ткану још о пролећу;
ветак беља цватио,
А чега се латио?
Одећу јој шарује,
Очи људске чарује,
Плод јој почо̂ рудити,
С њега јесте судити
Куд се вишња дигнула, —
Да је сретно стигнула!
Ил’ у мојој градини
Ил’ у туђој садини,
Мома шеће стасаста,
У облику красаста;
Бела, мека кожица
Мајчина јој кошица;
Место лишћа зелена
На њој леја селена,
Млађаност га садила
Те лепојку младила,
Њим се она огрће,
Срца на се обрће; —
Место цвећа бељана
Њој невиност пељана
Селендиву красује,
Дичјем доду пасује;
Плод је лепшин миљавост,
Душе л’ срце смиљавост!
1839.
Извор[уреди]
- Лесковац, М. 1972. Антологија старије српске поезије. Нови Сад: Матица српска. стр. 228-229.
|