Ојајни мјесец, обасјај довече,
Ал' довече ал' сјутра на вече,
Кад ми драги кроз сокака прође,
Да с' видимо црнијем очима,
Мене драги, а ја боље драгог, 5
Да не падне мене гледајући,
А ја њега озгор уздишући,
Јер га давно нијесам виђела.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 218.
