Пре просидбе девојке
Морем пловило дрво зелено,
Па допловило граду на врата,
Град му се склања и поклања:
Немој на мене дрво зелено,
Већ мимо мене у грчку земљу,
Где но Гркиње платно белиду,
Платно белиду, бога молиду,
Да киша пада, да трава расте,
Да трава расте, да паун пасе,
Да паун пасе, да перје расте,
Да се сватови њиме китиду.
Извор
[уреди]Стеван Бошковић, Бачванске песме. У Новоме Саду. Српска народна задружна штампарија, 1879. стр. 117.