Пређи Босну...
Пређи Босну и преброди Дрину,
Нећеш наћи равна мом дорину!
У дората грива је до тала, -
Не боји се урока ни зала;
На челу му бен бијел кô срма, -
Не плаши се засједе, ни грма,
Нити вука, нити ли хајдука,
Нити пушке, нити вике мушке.
Пређи Босну и преброди Дрину,
Нећеш наћи равна мом дорину!
Да ми даду Ченгијића славних
Сво Загорје и пет села равних
И још благо неброј'но и много,
Ја га не бих прегорјети могô,
Јер откако доброг јашем дору,
Сваки хаир у моме је двору.
Сам га вађам и с њиме јараним,
Све га травом ђетељином храним,
А ђулс лијем па му гриву мијем,
Бисер бирам, ситне нижем гране
На обође дори на све стране;
Јер сам, јунак, испросио благо, -
Какво благо што је срцу драго! -
Па ће скоро путовати доро
Мјесту равном Невесињу славном,
Пред капијом Љубовића двора
Да зарже, да дô хабер двора:
Ево сватâ, ево барјактара,
Дајте љубу мога господара!