Престан’, престан’, кишице,
мајка ти се молеше,
на два брега стојеше,
два детета дојеше,
једном име Вучко, 5
другом име Сучко.
Сучи, Сучко, врце
да крпимо небо,
да не врне киша!
Певач, место записа и напомена
Кад киша пада, а није тако потребна, деца, неколико њих, стану на кућни праг па углас, као кад декламују, изговарају ову песмицу.
Референце
Извор
Драгутин М. Ђорђевић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Научно дело, Београд, 1958., стр. 557.
Момчило Златановић: Лирске народне песме из јужне и источне Србије; избор, Народна књига, Београд, 1982., стр. 43.
