Садих вишњу, а просих ђевојку,
Нека расте вишња и ђевојка.
Пуну вјетар сломи вишњи гране,
А ђевојку други препросише.
Нека би је јунак препросио, 5
Нег' ми с двора кучка поручује,
Да ће ми се удавати млада
На мом коњу, у каваду моме;
А ја сам јој јунак поручио:
"Удаји се, удала се јадна! 10
"С мога коња ногу саломила!
"А мој кавад у јаду носила!"
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 391.
