Преписка између Господа Исуса и краља Абгаре



Преписка између Господа Исуса и краља Абгаре Писац: Јакоб Лорбер

Превод изворника »Briefwechsel Jesu mit Abgarus« (1851) под насловом »Преписка између Господа Исуса и краља Абгаре« уступљен од преводиоца Илије П. Петровића.

Прво Абгарово писмо Исусу

1 Абгара, кнез у Едеси, Исусу добром Исцелитељу, који се јавио у земљи око Јерусалима, свако благо!

2 Чуо сам о Теби и о Твом исцеливању, које чиниш без лекова и биљака. Јер проносе се гласови да слепима отвараш очи, да хроме подижеш, да чистиш губаве, да истерујеш нечисте духове и да лечиш оне који се боре са дуготрајним болестима и да, коначно, чак подижеш мртве.

3 Чувши све ово о Теби, према овом закључио сам у себи да једно од ових двају мора бити истина: Ти јеси или Бог, сишао с неба – или Ти, који чини ове ствари, јеси барем син великога Бога.

4 Зато овим писмом хоћу да Те замолим да дођеш код мене како би излечио болест коју имам.

5 Такође сам чуо да Јудеји гунђају против Тебе и да Ти хоће нанети зло. – Но ја имам, истина, мали, али ваљано сређен град, који ће за нас двојицу бити довољан. Зато дођи мени, мој надасве цењени пријатељу Исусе, и остани код мене у мом граду и у мојој земљи. Овде ће Те свако носити на рукама и у срцу. – Очекујем Те највећом чежњом свог срца.

6 Послато по мом верном слузи Браху.

Први Исусов одговор

7 Абгаре, благо теби, јер не видевши Ме, ипак си поверовао. Јер гле, о Мени пише да они који Ме видеше, неће веровати у Мене како би они који Ме не видеше веровали и живели на веке.

8 А што се тиче тог што си Ми писао да дођем код тебе будуђи да Ме овде у Јудеји прогањају, кажем ти: Нужно је да се на Мени на овом месту испуни све оно ради чега сам дошао у свет и када се ускоро све ово испуни на Мени, да се уздигнем до Оног од којег сам изишао од искона.

9 Међутим, буди стрпљив у својој лакој болести. Када будем примљен у небо, послаћу ти једног ученика да излечи твоју болест и да теби и свима који су код тебе да право здравље.

10 Написано Јаковом, учеником Господа Исуса Христа и послато по Браху, краљевом веснику, из краја Генезарета.

11 Убрзо након што је Абгара од Господа Исуса примио овај пренебески одговор, догодило се да је овог краља најстарији син и престолонаследник пао у смртоносну грозницу, за коју сви лекари у Едеси казаше да је неизлечива. То је сиротог Абгару довело близу очајања. У таквој његовој превеликој жалости писао је поново добром Исцелитељу Исусу.

Друго Абгарово писмо Исусу

1 Абгара, убог кнез у Едеси, Исусу добром Исцелитељу, који се јавио у земљи око Јерусалима, свако благо и сва част Божја!

2 О Исусе, добри Исцелитељу! Гле, мој најстарији син, престолонаследник, који се заједно са мном понасве радовао Твом доласку у мој град, разболео се на смрт. Снашла га је нека гадна грозница и прети да га сваког тренутка усмрти. – Но, знам, како ме је уверавао весник, да ти такве болеснике лечиш на даљину без лекова само речју и вољом. О Исусе, добри Исцелитељу, истински сине највишега Бога, што сигурно јеси – дај да тако и мој син, који Те толико љуби да би за Тебе ишао и у смрт, оздрави Твојом моћном речју и вољом.

3 О Исусе, добри Исцелитељу! Немој ме, који сам такође болестан, само овај пут упутити до времена после Твог вазнесења, којег си ми саопштио, него помози, помози, помози одмах мом сину.

4 Написано у мом граду Едеси, послато по пређашњем верном веснику.

Други Исусов одговор

5 Абгаре, велика је твоја вера. И зато би твом сину свакако могло бити боље. Али будући да сам код тебе нашао љубав већу но у Израелу, учинићу ти и више но само да си веровао.

6 Гле, Ја, Господар од искона, сада учитељ људима и вечни ослободитељ од вечне смрти, дароваћу твом сину вечни живот пре Мог вазнесења будући да Ме је љубио свим срцем не видевши Ме и не познавајући пре Мог предстојећег страдања за све људе. Тако ћеш ти, драги Мој Абгаре, дакако твога сина изгубити по телу у овом свету, но по духу ћеш га хиљадоструко добити у Мом вечном царству.

7 Али никако не мисли да ће твој син, када умре, заиста умрети. – Никако! Него када умре, тек онда ће се пробудити из смртног сна овог света ка истинском, вечном животу у Мом царству, које је духовно, а не телесно.

8 Зато се не дај жалостити у својој души. Него гледај и ћути: Ја лично сам Господ и осим Мене нема другога. Зато слободно чиним што чиним и нико Ми не може рећи: Чини ово, или, оно немој.

9 А ово што сада чиним и што допуштам да Ме прогоне као слабог човека, то сам предвидео већ негда пре но што беше утврђена Земља и пре но што Сунце, Месец и Звезде обасјаваше с неба Земљу. Јер зато сам изишао из Оца, који је у Мени као и Ја у Њему. А Отац је највеће јер је Моја љубав, Моја воља. А дух, који исходи из Мене и Оца делујући од вечности до вечности, јесте најсветије. И све то јесам Ја, који ти ово сада откривам.

10 Зато се не жалости будући да сада знаш ко је Онај који ти ово сада разоткрива. Ћути, пак, о овом дотад док будем уздигнут на стуб од Јудеја, о чему ће те одмах обавестити чим се догоди, јер иначе би свет пао пре времена.

11 Ових дана ће, пак, у твој град доћи сиромашан младић. Тог прими и чини му добро, тако ћеш обрадовати Моје срце, зато што твом сину указујем тако велику милост и дајем му да његове љубави ради пре Мене оде тамо куда ћу сам отићи после вазнесења на стубу. – Амин.

12 Написано при Кани у Галилеји учеником Јованом и послато по краљевом веснику.

Треће Абгарово писмо Исусу

1 Абгара, мали кнез у Едеси, Исусу добром Исцелитељу, који се јавио у земљи око Јерусалима, свако благо на веке.

2 Из Твог дивног милостивог писма, којег си ми Ти, Господару, Господе Боже од вечности, пре овог писма, које Ти сада упућујем, милостиво послао, мени, прашњавом црву ради превелике утехе моје и мога сина, увидео сам јасно да у Теби зацело станује највиша љубав. Иначе било би сасвим немогуће да Ти, као једини Господар свих небеса и ове Земље, мени, црву пред Тобом, споменувши се мог сина, који Те љуби изнад свега, пружиш такву свемоћно делујућу утеху. Изгледа да Теби, о Господару, за узврат не могу ништа друго узвратити, до сагнути се пред Твојим пресветим именом у прашину своје ништавности и Теби принети захвалност своју и мог сина. Прими милостиво ову нашу жарку захвалност као залог наше жарке љубави и опомињи се увек нас у Твојој за мене несхватљивој благости.

3 Љубав мог врло болесног сина према Теби објавила ми је пре неколико дана љубазну жељу према Теби, Господе, опрости ми ако Ти то овим писмом опет спомињем. – Знам, дакако, да Ти познајеш наше мисли пре но што их замислимо ја и мој син. Али без обзира пишем Теби као што се пише другом човеку. И то чиним по савету оног сиромашног младог човека, којег си ми препоручио и који се већ добро смештен налази код мене и који ми је рекао да свако тако мора доћи Теби ако хоће нешта од Тебе.

4 Овај млади човек тврдио је да је Тебе видео. Његов начин описивања је, истина, једноставан, али, како ми се чини, врло прецизан и упечатљив. Овај млади човек, који ми је веома драг ове његове способности ради, описао нам је недавно на нашу велику радост Твој изглед на тако очигледан начин да смо ја и мој син, који још живи, али је већ веома слаб, буквално мислили да Те видимо. А у мом граду живи веома велики уметник у сликарству. Тај је одмах по опису младог човека за мене насликао Твоју главу са прсима. Ова слика је мене и мога сина утолико више изненадила и обрадовала када ми је сиромашни млади човек потврдио да Ти, о Господе, управо тако изгледаш.

5 А зато сам сада и искористио ову прилику да преко предаваоца ове моје најдужније захвалнице Теби пошаљем Твоју сопствену слику како би је и сам видео те ми је пренео преко весника да ли ова слика личи на Тебе.

6 О Господе Исусе, добри Исцелитељу свих људи, не срди се ради тога на нас. Јер није нас на то подстакла нека презрива радозналост, већ чиста превелика љубав према Теби да начинимо ово прескупоцено благо нашег срца како бисмо, ипак, имали неку представу о Теби, који си наша срца испунио Твојом љубављу до највеће дубине и који си постао наше највеће богатство и наша највећа утеха и скупоцен невестин украс нашег срца у животу и смрти.

7 О Господе, нипошто не престај да нас спомињеш у своме срцу. – Твоја за нас света воља нека буде.

Трећи Исусов одговор

преко истог краљевог весника у року од десет дана

8 Мој благослов, Моју љубав и Моју милост теби, љубљени Мој сине Абгаре!

9 Овде у Јудеји врло често кажем онима којима сам помогао у разним телесним тегобама: Гле, то ти учини твоја вера! – Али још никог нисам питао: Љубиш ли ти Мене? И још Ми нико није рекао из дубине свога срца: Господе, љубим Те!

10 А ти си веровао већ дуго пре не видевши Ме да сам Ја једини. А сада Ме већ љубиш као неки који је већ дуго поново рођен из огња духа.

11 О Абгаре, Абгаре! Када би знао и када би могао да схватиш колико те љубим због тога и колику си радост причинио Мом вечном очевом срцу, тебе би здробило превелико блаженство да не би могао да живиш.

12 Али буди постојан у свему што временом будеш чуо о Мени од злих Јудеја, који ће Ме ускоро предати у руке џелата. А чувши то и не саблазнивши се услед тога, бићеш духовно први после твога сина који ће имати живи удео у Мом васкрсењу из смрти.

13 Заиста, заиста ти кажем: Који верују Мом учењу да је из Бога изишло, ти ће васкрснути судњег дана када ће свако наћи свој праведан суд. Али који Ме љубе као ти, више неће окусити смрти. Него брже од брзине најбрже мисли преобразиће се из овог живота тела у најсветлији вечни живот и настаниће се код Мене њиховог Оца од вечности. Ово, пак, брижљиво скривај у себи док не васкрснем.

14 А онда ће ти брзо потом доћи ученик, као што сам ти већ у првом писму обећао, и исцелиће тебе и твој дом телесно и духовно, изузев твог сина, који ће пре Мене отићи без болова у Моје царство.

15 У вези сличности између Мог сопственог изгледа и слике коју си Ми послао преко твога весника известиће те верно твој весник, који Ме сада види већ трећи пут. – Онај који твојом намером хоће Моју слику, нека му не буде грех, јер онда љубав трпи све, али тешко онима који Ме буду уобличили у идола. – Држи, пак, и слику тајно.

16 Написано у Јудеји Мојим учеником који Ми је близу срцу и послато опет по истом веснику.

17 Моје благо твоме дому! – Амин.

Четврто Абгарово писмо Исусу

написано седам недеља после трећег

1 Абгара, мали кнез у Едеси, Исусу добром Исцелитељу, који се јавио у земљи око Јерусалима и којег сада прогањају глупи, слепи Јудеји с краја на крај, који не препознају свету сушту светлост, сунце сунаца у својој средини, свако благо!

2 О, добри мој Исцелитељу Исусе! Сада се остварило на мом драгом сину што си ми Ти, Господе, прорекао у другом писму. Умро је пре два дана и на самртној постељи молио ме је још свесрдно многим сузама у очима да Теби најсрдачније захвалим у овом писму што си му дао да оде потпуно без болова и без имало страха од телесне смрти.

3 Твоју слику је хиљаду пута привио о своје срце и његове задње речи беху: "О драги мој оче Исусе! О Исусе, вечна љубави, који си једино истински живот од искона! Ти, који сада ходаш као син човечији међу онима које је створила Твоја свемоћ и дала им облик и живот. Једино ми Ти буди љубав на веке! – Живим, живим, живим Тобом у Теби вечно!!!"

4 Након ових речи оде мој драги син. Свакако ћеш Ти, о Господе, знати да је такав био земаљски крај мог сина и да смо ја и мој цео дом много плакали за њим. Али ипак Теби ово пишем као човек човеку будући да је то мој умирујући син чежњиво желео пред својим земаљским крајем.

5 О Господе, опрости ми, убогом грешнику пред Тобом, ако Ти сада већ четвртим писмом падам на терет и ако Теби, о Господе, можда где сметам у Твом пресвето важном раду.

6 Коначно се још усуђујем да овом писму додам и молбу да ми не ускратиш Твоју утеху. Јер гле, ипак ме за мојим сином обузела велика туга, које се ни мојом чврстом и колико најбољом вољом не могу отарасити. Зато Те молим, добри спаситељу, најбољи Оче од вечности, да ме ослободиш овог великог бола. Али не моја, него нека буде Твоја света воља.

Четврти својеручни Исусов одговор

на грчком језику, док су претходни били срочени на јудејском језику

7 Љубљени Мој сине и брате Абгаре! Што се тиче твога сина, то знам све, и веома Ми је драго што је имао тако леп крај за овај свет, а још пуно лепши почетак у Мом царству.

8 А ти чиниш добро ако мало тугујеш за њим, јер гле, добрих има мало на свету. А они који су такви као твој син, ти су вредни да се за њима тугује.

9 Гле, и Ја за твојим сином пуштам скупоцену сузу. – Тако је и сав свет постао сузом из Мога ока, а тако ћу и да уобличим ново небо.

10 Кажем ти да су добре сузе прескупоцене на небу. Јер овим предивним драгуљима кити се небо на веке. Али са рђавим сузама мржње, зависти и гнева утврђује се пакао у својој чврстини.

11 Зато нека ти буде највећа утеха што тугујеш за добрим. Задржи ову тугу још мало када будеш туговао за Мном мало, а онда ће те Мој ученик ослободити свега.

12 Но, буди надаље врло милостив, те ћеш и ти наћи велико смиловање. Не заборављај сиротињу. Они су сви листом Моја браћа. Оно што чиниш њима, чиниш Мени, и Ја ћу ти вратити стоструко.

13 Тражи велико, то јест Моје царство, па ће ти се додати и мало овога света. А ако тражиш мало, онда се не би могао наћи вредан великог.

14 Али ти имаш једног злочинца који по твом мудром закону заслужује смрт. А Ја ти кажем љубав и смиловање јесу изнад мудрости и правде. Поступи, дакле, с њим по љубави и смиловању, тако ћеш бити једно са Мном и с Оним који је у Мени и од којег исходим као човек попут тебе. – Амин.

15 Написано Мном самим при Капернауму и послато по твом веснику.

Пето Абгарово писмо Исусу

написано три недеље после одговора Господњег на четврто писмо

1 Абгара, мали кнез у Едеси, Исусу добром Исцелитељу, који се јавио у јудејској земљи око Јерусалима као сушта светлост, као вечна сушта сила, која све преображава – небеса, светове, бића – и кога не препознају први који су позвани, а дашта који већ хиљадама година гину у тами – свако благо од нас деце ноћи!

2 О Господе! Може ли неки смртник схватити величину Твоје љубави према нама људима, који смо само Твоја створења – којом сада све поново хоћеш уобличити и при том сам ићи путем који за моје људско схватње изгледа готово незамисливим и немогућим за Бога.

3 Ако и јеси овде на Земљи, коју би једним дахом могао развејати, као сасвим обичан човек међу људима, ипак својим унутарњим божанским бићем одржаваш васцелу бесконачност и владаш њом. И свака трунка Земље, свака кап у мору, Сунце, Месец и све бескрајне Звезде ослушкују свемоћном гласу Твога срца, које је вечно средиште свих ствари и бића у васцелој бесконачности.

4 О колико неизмерно блажени мора да јесу Твоји ученици ако Те на светлом дану свога духа препознају само онолико колико ја сироти грешник из моје ноћи.

5 О само да нисам богаљ у мојих ногу, већ одавно бих био код Тебе. Тако ми моје бедне ноге посташе препрека мог највећег блаженства. Али све то подносим сада радо што си ме Ти, о Господе, само толико удостојио да општиш са мном бедником и да ме поучаваш таквим чудноватим стварима, којима само Ти, о Господе можеш да поучаваш, а нипошто неки човек.

6 Шта сам пре тога знао о животу после смрти? – Сви мудраци света не би ми одгонетнули ту загонетку. Јер наше многобожачко учење, истина, садржи неку песничку бесмртност, која, међутим, на стварност личи колико и сан на други, где се час иде ногом по мору, час се вози бродом по сувом.

7 А Ти, о Господе, показао си ми речју и делом како после смрти нашег веома нејаког тела тек започиње савршени, истински и слободни духовни живот, који се вечно више не мења.

8 А управо зато сам себи поставио задатак да Теби за овако бескрајно велику милост, о Господе, овим писмом принесем најобавезнију захвалност, која дакако према Твојој бескрајно великој милости потпуно пропада.

9 А и шта, о Господе, да Теби дам што ми претходно Ти не би дао?

10 Мислим да истинска захвалност из срца изгледа још највише својствена човеку пошто му је незахвалност зацело потпуно својствена. И зато, о Господе, Теби ни не могу принети ништа друго до управо моју скромну захвалност – али ипак потпуним уверењем да сам сада спреман да у мојој малој држави одмах уведем све што ми Ти, о Господе, милостиво заповедиш – као што по Твојој жељи великог државног злочинца не само да нисам одмах извео из тамнице него сам га одмах довео и у моју школу и за мој сто.

11 Међутим, мој људски разум није довољан да расуди да ли сам поступио исправно или сам, како се каже, учинио одвише доброг. Зато, о Господе, и по овим долазим овим писмом Теби не би ли ме Ти у том погледу милостиво упутио.

12 Моју љубав, моју захвалност и моју детињу послушност једино Теби, о Господе Исусе. Да буде Твоја воља.

Пети Исусов одговор

13 Чуј, љубљени сине Мој и брате Абгаре, сада имам око седамдесет и два ученика, међу њима дванаест апостола, али сви заједно немају такав вид какав имаш ти сам, који си паганин и који Ме никад ниси видео ни сва многа чудеса од када сам постао човеком, од Мог рођења.

14 Зато и буди пун добре наде; јер гле, биће, и већ јесте да ћу деци одузети светлост и даћу је вама паганима пунином. Јер гле, тек недавно нашао сам веру међу овде налазећим паганима, Грцима и Римљанима, каква се у целом Израелу не може наћи. Љубав и понизност, пак, постали су сада код Јудеја сасвим стране особине човечијег срца, док их не ретко међу вама налазим у пунини.

15 Гле, зато ћу одузети деци и даћу вама, то јест: све Своје царство временски и вечно. А деца ће се хранити нечистоћом света.

16 Ти хоћеш Моју вољу у својој држави учинити законом. – То за сада неће ићи, јер гле, за све је потребна одређена зрелост. Но, Мој закон није ништа друго осим љубави. Ако већ хоћеш увести нешто од Мене у својој држави, онда уведи тај закон, па ће ти Моја воља бити лака. Јер гле, Моја воља и Мој закон јесу сасвим једнаки, као што смо Ја и Отац сасвим једнаки.

17 Свакако да се у Мојој вољи налази још што-шта што сада не би могао да схватиш. Али када Мој ученик дође код тебе, увешће те у све. И када се крстиш преко њега Мојим именом, доћи ће Дух Божји на тебе и сам ће те поучавати о свему.

18 Са злочинцем си поступио сасвим исправно, јер гле, с вама паганима чиним исто. А твоје дело нека ти буде добро огледало оног што већ чиним и што ћу касније чинити пунином.

19 То ради твога покоја и благослова. – Амин.

Шесто Абгарово писмо Исусу

написано после десет недеља

1 Абгара, мали кнез у Едеси, Исусу добром Исцелитељу свако благо, који се јавио око Јерусалима, спас свим народима који су добра срца и праве воље да свој живот уреде Његовом речју!

2 О, Господе, опрости Ми моју велику смелост и Моју већ заиста дрску наметљивост према Теби. Али Ти знаш да су добри лекари увек имали велики углед међу људима зато што су још увек најбоље познавали ствари природе и свако им се радо обраћао при великим појавама у природи не би ли од њих добио макар бледо објашњење.

3 О, колико изнад свих лекара света, познаватеља природе, налазиш се Ти у мојим очима, Ти, који не само што јеси лекар у свим стварима него си истовремено и творац и Господар све природе од искона! Зато једино Теби и могу изложити Моју садашњу необичну државну невољу и да затим из дубине мога срца покорно замолим Тебе да милостиво отклониш ову необичну невољу.

4 Гле, као што сигурно већ дуго и темељно знаш, овде се пре десет дана осетио мали земљотрес, који је, Теби вечно хвала, прошао без посебних трагова. Али неколико дана након земљотреса почела се сва вода мутити и сваког човека који би пио воду заболела би глава и постао би сав безуман.

5 Одмах сам издао строгу заповест да у целој мојој земљи нико не сме употребљавати воду све док ја то поново не одобрим; а у међувремену сви моји држављани да дођу у Едесу, где ће добити вино и воду, коју сада у ту сврху добављам на великим бродовима са неког прилично удаљеног грчког острва.

6 Верујем да нисам поступио лоше, будући да ме на такав поступак подстакла само чиста љубав и истинско смиловање према мом народу. Зато Те молим, о Господе, свом понизношћу и скрушеношћу мога срца да помогнеш мени и мом народу у овој невољи.

7 Јер гле, вода никако да се разбистри и њено лудо дејство је потпуно исто. О Господе, знам да су Теби потчињене све добре и зле силе и да морају устукнути пред Твојим мигом, зато Те молим да ми се смилујеш и да ме ради сиротог народа ослободиш ове невоље. Да буде Твоја божанска света воља.

8 Када је Господ прочитао ово писмо, узбудио се дубоко у себи и рече гласно као гром: "О Сатана, Сатана! Докле ћеш искушавати Бога, свога Господара? Шта је теби, рђава змијо, учинио овај сироти, добри народ када га тако мучиш?

9 Да би поново знао да сам Ја твој Господар, нека овог трена буде крај твом злу у тој земљи! Амин!

10 Зар се негда ниси погодио само за плот човечију да је искушаваш, што сам ти дозволио као код Јова? Шта то чиниш са Мојом Земљом? – Ако имаш храбрости, онда нападни Мене! Али Моју Земљу и људе који Ме носе у својим срцима да си оставио на миру до времена које ти навидим за задњу проверу слободе!" Тек након овог узвика уследио је преко једног ученика

Шести одговор Господа Исуса

11 Драги Мој сине и брате Абгаре! Овај пакостан ударац није ти задао твој непријатељ, него једино Мој непријатељ. Ти тог непријатеља не знаш, али Ја га знам већ веома дуго.

12 Овај Мој непријатељ је стари невидљиви кнез овога света и досад је имао велику моћ не само на овој Земљи, која је његов дом, него и на Звездама. Међутим, његова моћ ће трајати само још мало и ускоро ће кнез овога света бити побеђен.

13 Али више га се не плаши. Јер сам га сада победио за тебе и твој народ. – Зато сада мирно користи воду твоје земље, јер је овог трена постала чиста и здрава.

14 Гле, будући да Ме љубиш, снашло те је зло. Али пошто је твоја љубав према Мени била моћнија у невољи, тако је твоја љубав надвладала све силе пакла, и сада си слободан за сва времена таквих паклених изрода.

15 Зато ће доћи да ће се вера подвргнути великим искушењима и мораће проћи кроз воду и огањ. Но огањ љубави ће угушити огањ испита вере и испариће воду својом свемоћу.

16 А као што је сада твоја земља прошла природно, тако ће негда проћи многи из Мога учења духовно, постаће такође веома безумни они који буду пили из локви кривих пророка.

17 Моју љубав, Мој благослов и Моју милост теби, брате Мој, Абгаре! – Амин.

Седмо Абгарово писмо Исусу

написано девет седмица после пријема шестог одговора и доспело Господу пет дана пред улазак у Јерусалим

1 Абгара, мали кнез у Едеси, Исусу добром Исцелитељу свако благо, који се јавио у крају око Јерусалима, спасење свим народима, Господар и помазан цар од искона, Бог сваког створења, свих људи и свих богова, добрих и злих!

2 О Боже мој, Господару мој, једини испунитељу мога срца и сама суштино свих мојих мисли! Јесте да већ из Твог првог милостивог писма мени знам да се по Твом сопственом несхватљивом решењу с Тобом мора догодити све што зли јерусалимски Јудеји намеравају с Тобом.

3 Магловито могу замислити да све то тако мора бити. Али да се томе опире моје срце, које Те сада љуби изнад свега, посматрано са моје људске стране, то ћеш Ти, о Господе, свакако још боље увидети него ја, слаб човек. А да имам пун разлог да Тебе, о Господе, о томе известим, показаће следећи ток овог мог писма.

4 Гле, ја као римски вазал, близак рођак Тиберија, који је цар у Риму, такође у Јерусалиму имам своје римске верне посматраче, који нарочито оштро посматрају тамошње гордо свештенство. Ови моји посматрачи известили су ме тачно шта ови охоли, прегорди свештеници и фарисеји намеравају с Тобом.

5 Неће само да Тебе на њихов начин каменују или спале, не, то им је премало, него на Теби хоће да истакну пример најнечовечније свирепости! – Чуј, о Господе! Ове звери у човечијем облику хоће Тебе оштрим клинцима да прикују за крст и да Тебе оставе да висиш толико дуго све док не умреш полако од страшних болова на стубу срама. И ово мајсторство људске пакости хоће да изведу на наступајућој пасхи.

6 Господе, нека буде како мора – али мене је у сржи узбудило. Знам да ове чисто чулне и властољубиве звери Тебе уопште неће да убију зато што се пред народом издајеш као њихов обећани месија, о, то би мало бринуло онај свештенички хијенски окот јер знам итекако добро да код себе не верују ни у каквог Бога, а још мање у Тебе и међу собом мало маре за хулу на Бога.

7 Али они имају сасвим други план. Гле, ове звери знају да их Рим због њихове тајне завере посматра Аргусовим очима. И веома оштровиди Пилат већ је прошле године прозрео такав првосвештенички покушај устанка, колико год фино био скован, и, као што знаш, ухватио је испред предворја на празнику око петсто сиромашних, а и имућних, углавном нажалост Галилејаца, и одмах их је обезглавио, чиме је наравно на себе навукао непријатељство Ирода пошто је то највише погодило његове поданике.

8 Овај пример је јако потресао храмовнике. А како би збрусили ову неугодну шкрбу, изабрали су сада Тебе, хоће код Понтија Тебе да оптуже као државног бунтовника и Тебе да прикажу као главу завере прошлогодишњег устанка не би ли се тим начином опет опрали пред римским дворем и тиме уклонили са себе неугодне Аргусове очи Рима како би затим поново лакше ковали њихове велеиздајничке планове, што им нипошто неће успети. Ти и без овог мог писма видиш, и бескрајно боље, да их је Рим у длаку прозрео.

9 О Господе, ако хоћеш неку службу од мене, Твог најискренијег пријатеља и обожаваоца, одмах ћу послати гласоноше за Рим и к Понтију, и јамчим да ће те звери упасти у исто време у исту јаму коју су припремили Теби.

10 Међутим, пошто Тебе, о Господе, и сувише добро познајем и знам да Теби није потребан савет човека, тако ћеш учинити што се Теби чини најбољим. А ја као човек сматрао сам то као једну од мојих првих обавеза да Теби ову ствар верно обзнаним онаквом каквом у длаку јесте и никако другачије – повезано са мојом најсрдачнијом захвалношћу за Твоју милост коју си указао мени и мом народу.

11 О Господе, обзнани ми шта да учиним овде за Тебе. – Твоја свагда света воља да буде.

Седми и задњи Исусов одговор

12 Чуј, љубљени сине Мој и брате Абгаре, све је управо како си Ме сада известио. Но, без обзира, све се ово са Мном мора догодити, јер иначе вечно ни један човек не би могао достићи вечни живот – што свакако не увиђаш, али ускоро ћеш увидети ову велику тајну.

13 Зато пусти засад своје кораке, које си Ми љубазно понудио за Моје оправдање, јер би мало користиле тамо где влада вечна моћ Очева, који је у Мени и Ја који сам као човек изишао од Њега.

14 Зато да те не запрепасти Мој крст, на којем ћу бити прикован, – јер гле, управо тај крст нека буде за сва будућа времена камен темељац царства Божјег и истовремено врата у њега.

15 А Ја ћу само три дана по телу бити мртав. А трећег дана вечним победником смрти и пакла устаћу из смрти у Јерусалиму и Мој свемоћни суд снаћиће све починитеље зла.

16 А за оне који су Мога срца отворићу затим широм врата небеса пред њиховим очима.

17 А када за неколико дана угледаш дању Сунце потпуно помраченим, тада знај да сам Ја, твој највећи пријатељ и брат на крсту умро. Но, не запрепасти се због тог, јер све то мора тако доћи, а Моји ипак неће изгубити ни длаку с главе.

18 А када васкрснем, тог трена ћеш добити знак, по којем ћеш одмах познати Моје васкрсење.

19 Моја љубав, милост и Мој благослов с тобом, љубљени брате Мој Абгаре! – Амин.