Прените се једном!. . .
Прените се једном!. . .
Ви, што грбавите целога века,
И што ваше тело купа се у зноју,
И што сте изглед изгубили човека,
Трошећи немилосрдно снагу своју.
Ви што вечито, без одмора, радите,
И често гинете при раду за хлебом,
И своје животе горчином садите,
Спавајући на земљи, под ведрим небом. -
Прените се једном из сна зачмалога,
Па нек' зграду трулу, челична вам рука
С друговима руши из темеља свога
И зида нову, где неће бити мука!
|