Прелице
Прелице смо, о госпоје,
Вуну питат дошле к вами,
Да је дате прести нами,
Ако мека јес у које.
Вретена су дуга од педи, 5
Кâ имамо и дебела,
Глатка нам су мотовјела,
Чим се лијепо пређа уреди.
За на сврху прије доћи,
Похитит се не ће друго 10
Не стојимо на њој дуго,
Ер трудимо у дни и у ноћи.
На гребен се најприе ставља,
Једно другом вуну глади,
Тер из нутра меко вади 15
За основоу влас, ки ваља,
Пак утакну сред преслена,
Рат вретена веле хитра,
Њим вртимо прије витра,
Часом буду да предена. 20
За тием узамну мотовила,
Њим мичемо сјемо тамо,
И сву пре ђ у нам от амо,
Која буде како свила.
Кад видите, наше дило, 25
Не ћете нас много трудит,
И нас ћете саме нудит,
Пређење ће бит вам мило.
Веће вуна да се укаже,
О Владике! што чекате? 30
Не гледамо тојли плате,
Нег' приазни стећи ваше.
