Презирем

Мило Јововић

Презирем рђу која се плаши,
Јер не сме Србин плашљивац бит';
Јунаци славни, дједови наши,
Знали су за род и крвцу лит.

Презирем оног што се одриче
Имена дичног, имена свог;
Изрод је прави, свак' нек' на њ' виче,
Из нашег јата гонимо тог.

Презирем оне будале глупе
Што им је вјера братимству трн,
И они нек од нас одступе,
Нек' им је образ до в'јека црн.

Презирем силно, презирем строго
Издајник ко је завичаја свог;
Од куге мрске гори је много,
Проклество на њ' ће осути Бог.

Презирем рђу која се плаши,
Јер не сме Србин плашљивац бит',
Јунаци славни дједови наши
Знали су за род и крвцу лит'.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.

Бар, Мило Јововић, „Голуб“, број 14., у Сомбору, 15. септембра 1905., стр. 218.