Пред уништење
| Пред уништење Писац: Светислав Стефановић |
Целог смо дана клизили по путу
од Жура до Љум-Куле; споро, тешко;
прошло је све већ што беше витешко,
још само оста у скривеном куту
срца ко̂ нека тајна жуд страдања,
воља за испуњењем судбе. Кола
тма скрханих, ко̂ толко наших бола,
леже, ко̂ лешеви сред распадања.
Довршена је њина задња трка;
и њин се живот доконча у смрти;
и све је само костур пуст и крти.
Ноћ се ко̂ гроб отвара мразна, мрка —
док чудно стоје, пала с Млечних пута,
Велика кола неба изврнута.
Извор[уреди]
- Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 193.
|