Пред прољеће (1889)
Јоште само мало дана -
Прохујаће к'о за час,
Па са наших милих страна
Весеља ће брујит' глас.
Доће мило прамаљеће,
жубориће хладан вир,
Оно росно меко цв'јеће
Пружити нам рајски мир.
Кроза доле и лугове
Хориће се славља пој;
Навјестиће дане нове
Врједни' чела складни рој.
Зарудиће св'јетла зора...
Да јој чујем свети гред -
Зиме љуте, тог злотвора,
Растопиће тврди лед.
Кроза мутне облачине
Засинуће сунчев сјај,
Миле наше домовине
Озариће сваки крај.
Ој долети, прамаљеће,
Из сна дугог шири лет! -
Ти си пуно миља, среће,
Дај нам, дај нам драги цв'јет!
Ој долети, прамаљеће,
Чекамо те жељно сви,
Та без тебе нема среће
Нашој бујној младости.
Тек у теби, у милини,
Благовања знамо св'јет,
Ој прољеће, сини, сини,
Дај нам онај дивни цв'јет...