Пред прољеће (1889)

Извор: Викизворник
Алекса Шантић

Јоште само мало дана -
    Прохујаће к'о за час,
Па са наших милих страна
    Весеља ће брујит' глас.

Доће мило прамаљеће,
    жубориће хладан вир,
Оно росно меко цв'јеће
    Пружити нам рајски мир.

Кроза доле и лугове
    Хориће се славља пој;
Навјестиће дане нове
    Врједни' чела складни рој.

Зарудиће св'јетла зора...
    Да јој чујем свети гред -
Зиме љуте, тог злотвора,
    Растопиће тврди лед.

Кроза мутне облачине
    Засинуће сунчев сјај,
Миле наше домовине
    Озариће сваки крај.

Ој долети, прамаљеће,
    Из сна дугог шири лет! -
Ти си пуно миља, среће,
    Дај нам, дај нам драги цв'јет!

Ој долети, прамаљеће,
    Чекамо те жељно сви,
Та без тебе нема среће
    Нашој бујној младости.

Тек у теби, у милини,
    Благовања знамо св'јет,
Ој прољеће, сини, сини,
    Дај нам онај дивни цв'јет...