Пред подне

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пред подне
Писац: Милета Јакшић





        
ПРЕД ПОДНЕ

Ближи се подне, сунце ће при еђи —
Сад је најбоље ту под дрво лећи:
Нада мном висе гранчице зелене
Дубока сенка ћути око мене.
А летње сунце жеже немилице
Не дишу под њим поља, ћуте птице —
Ни гласка нема; каткад зуцне мува.
Ил ветар, када преко поља сува
Од сунца бежи, шушне међу грањем,
Преврће лишће с тихим шапугањем
И умири се, кад нађе
Захлађе, —
Ко лена мисо што слатко задрема
Кад се посла нема.



Извор[уреди]

  • Милета Јакшић: Песме, СКЗ, Београд, 1922, стр. 22


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 84 године.