Пред освит (Осман Ђикић)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пред освит  (1897) 
Писац: Осман Ђикић
песма потписана псеудонимом Нуруд'дин Ибнул Хаџер


Osman Djikic.jpeg




        
ПРЕД ОСВИТ

Млађано се срце разиграло моје,
А ватрена душа жарким пламом гори;
У грудима више јади се не роје,
Нити чемер горки душу моју мори...

Пресахле су сузе уздаха и јада,
Радосница суза на мом оку блиста,
Моје младе груди препуне су нада, —
Кô капљица росе душа ми је чиста.

Ено, свиће зора и кô златни санци
Просипљу се зраке свјетлосги и моћи,
Да и наши сури огрију се станци,
Пошље дуге таме, пошље дуге ноћи.

Разбраћена браћа љубе се и грле,
И у коло лако загрљена стижу,
То је српско коло — коло браће врле,
Што срушени бедем свете слоге дижу.

Са врлетних гора кличу српске виле,
И уз гусле пјесме слободарске вију,
Славе братство браће, једнокрвне миле,
Једнокрвне браће — вјеровања трију...!



Извор[уреди]

  • 1898. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година трећа. стр. 9.
  • Осман Ђикић:Сабрана дјела, Свјетлост, Сарајево, стр. 53.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Осман Ђикић, умро 1912, пре 108 година.