Предграђе тишине

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Предграђе тишине
Писац: Владислав Петковић Дис


Vladislav Petković Dis.jpg


                  
ПРЕДГРАЂЕ ТИШИНЕ

Ја видим, збиља, да већ немам снаге
Да волим, патим и да ишта желим;
И не знам више за спомене драге,
За пали живот са ружама свелим.
Ја не познајем сад ни она доба
Кад устајаху духови из гроба.

Истина, ја знам да све суве гране
Пролеће некад грлило је холо;
Истина, ја знам и за оне дане
Кад сам се над'о, осећао, вол'о
У помрчини, на долини јада,
Под бледом звездом које нема сада.

Знам их. Ал' оно што је мени дало
Велики видик и небесне боје,
Данас је нешто незнатно и мало,
Нешто што мислим да и није моје.
Све је сад прошлост; њу нико не чува;
Пуст ветар мени око главе дува.

И моја љубав, и она је вани:
Без мене, тихо, удаљена труне;
Не чује моји кад падају дани,
Не види гробље што га мртви пуне.
Јутро ми свако пружа живот цео,
А свака поноћ један покров бео.

За мртве немам молитве, ни боле.
Посматрам, гледам; моје време тече.
Не жалим себе, и не жудим доле;
Не жалим себе, чекам своје вече,
Миран, без жеља и нада на боље.
Моја је душа сада суво поље.



Извори[уреди]

  • Владислав Петковић Дис: Сабрана дела, Књига прва Поезија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003, страна 69.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Владислав Петковић Дис, умро 1917, пре 106 година.