Превара за превару/3

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ПОЗОРИЈЕ ДРУГО
◄   ПОЗОРИЈЕ ПРВО ПОЗОРИЈЕ ДРУГО ПОЗОРИЈЕ ТРЕЋЕ   ►

ПОЗОРИЈЕ 2.


ДАМЈАН (ступа)



Шта је мој комша онако подозрително изгледао? Или је што ујагмио, или друго што на срцу има? Чудно је човек устројен, као стакло којим споља се све провиди што изнутра лежи. Сад би рад знати, каквог су створа интриганти и притворице, који нам лажи с тако невиним лицем продају, канда је с неба скинута истина. Мој комша канда није из овог реда, јер се јако обазирао; или, може бити, да је новајлија. Право ваља рећи, да се и у притварању као и при сваком другом занату, упражњење зактева. Али оно дрво, оно, шта је имало с њиме посла? Јесен није, да надгледа воће. (Приближи се.) Аха, нова земља, нешто закопано! Какве крадене ствари, или може бити, друго што. Неће кварити, ако се то провиди. (Копа.) Човек је као кртица. Док је год жив, све једнако рије и копа, пак најпосле шта дочека? Да и њега закопаду! Охо! Лонац! На моју душу, новци! (Устане.) Хм, новци, и новци мога комше. Њему су јамачно излишни а мени од највеће потребе. Тако је овај свет неправо устројен. Један, који у богатству плива, тужи се што нема деце, а други би му сирома радо деветоро поклонио, и опет би му троје на врату остало. Али су ово новци туђи. — Туђе присвојити, значи с њим симпатизирати. — Шта је симпатија? Наклоност коју два лица к једној истој ствари осећају. Мој комша дакле има наклоности к овим талирима: то исто осећам и ја, следователно, ми се у симпатији наодимо, која нама, као сусједима, на сваки начин приличи. Или ови новци у мом сандуку стајали, или овде у земљи, то је за мог комшу свеједно. Зар онај боље руча, који осам врста јела кроз грло пропусти, од оног, који се од једног наситио? (Покупи новце и метне у џеп. Затрпавајучи рупу.) Мој комшо! Ми ћемо сад у ортаклук ступити, твоји новци и мој џеп; а добит ћемо делити. (Отиде.)


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 164 године.