Први ударац Турски на Грахово

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Први ударац Турски на Грахово

0001 Закукаше у Мостару Турци
0002 Уз кољено Али-паше старца:
0003 Од Никшића Осман капетане
0004 И сувише сва Никшићка раја:
0005 „Хај помагај драги Господаре!
0006 „Одметну се Даковић Јакове
0007 „Од широка поља Граховскога
0008 „И остали листом Граховљани.
0009 „Те чуваху цареву границу
0010 „Од ваљатне ломне горе Црне
0011 „И сувише земље ћесарове;
0012 „Та је раја градовима глава,
0013 „Те је ћилер бијелу Мостару;
0014 „Изагнаше баше и субаше,
0015 „А чивчије аге потурише,
0016 „Отеше им метле и лопате,
0017 „О главе им ломе варићаке,
0018 „Буљубаше наше ишћераше,
0019 „Тевериче Турске обалише,
0020 „А паланке царске запалише:
0021 „Све то чини Даковић Јакове.
0022 „Хај помагај драги Господаре!
0023 „Јаков јаше ата четвртака,
0024 „А другога у поводу рани,
0025 „Ђе Турчина у кнежини нађе,
0026 „Топузом му ребра испребија,
0027 „А кад стане Турчин умирати,
0028 „Он га баци у јаму бездану,
0029 „Ђе му гавран кости наћи не ће;
0030 „Топузину о ункашу носи,
0031 „Све соколи Српске харамбаше
0032 „А пред њима Митра Поповића,
0033 „Те на чете иду Граховљани,
0034 „Робе, пале, и сијеку главе,
0035 „Не даду нам овцу заметнути
0036 „И у рало вола уватити
0037 „Ни дебела коња оседлати,
0038 „Све отеше, паре не дадоше.”
0039 У ту ријеч, у коју збораху,
0040 Док и друга дава долазила
0041 Од Клобука и од Корјенића,
0042 Од Бањана и од Петровића,
0043 Мазар чине аге у Клобуку:
0044 Кара-Мамут Капетановићу
0045 И Шеховић ага с Корјенића,
0046 И кадија од Диздаревића,
0047 У кога је ћитап хамалија,
0048 И та мазар паши принијеше,
0049 Четири га аге донијеше,
0050 Шњима кнеже Миловићу дође,
0051 Заплакаше, даву учинише:
0052 „Хај помагај драги господару!”
0053 Док и’ трећа дава допанула
0054 Од Требиња и свега Завођа,
0055 Од Љубиља и од Љубомира,
0056 Донесе је Ресул-беговићу,
0057 И шњим дође кнеже Анђелијћу,
0058 И та мазар паши принијеше:
0059 „Хај помагај, драги господару!
0060 „На Јакова и на Граховљане.”
0061 Док четврта дива долазила
0062 С Гацка равна Ченгијћ Смаил-ага
0063 И Бакија од Диздаревића,
0064 С Метохије попе Зимоњићу,
0065 С Казанаца од Тодоровића,
0066 Од Изгори од Мастиловића,
0067 Од Врбице од Горановића,
0068 С Трновице од Уљаревића,
0069 Донесе је Ченгијћ Смаил-ага,
0070 И шњим дође Горанов Михајло,
0071 Што је аги вазда уз кољено,
0072 И та мазар паши принијеше:
0073 „Хај помагај, драги господаре!
0074 „На Јакова и на Граховљане.”
0075 Вишу даву учини Михајло
0076 Горановић из села Врбице,
0077 Нег остали сви Гатачки Турци,
0078 Док и пета дава долазила
0079 Од широка поља Невесиња
0080 Љубовића и Речепашића
0081 И кадије Хазнадаревића,
0082 Из Враточи кнеза Радовића,
0083 А с Трусине од кнеза Чалиђа,
0084 Села Плане Шоботе Авдијћа,
0085 Од Билећа Ахмета Хаџијћа;
0086 Све су даве паши принијели:
0087 „Хај помагај драги господару!”
0088 Тадај рече Ченгијћ Смаил-ага:
0089 „Хај помагај, драги господару!
0090 „На Јакова и на Граховљане:
0091 „Он је паша, а ми смо субаше,
0092 „Већ овако дурат’ не можемо.”
0093 Кад то виђе Али-паша стари,
0094 Удари се руком по кољену:
0095 „Ао њему до Бога милога!
0096 „Да како ћу њега преварити,
0097 „Како ли га жива уватити?”
0098 Тадај рече бего Асан-бего
0099 Од Требиња града бијелога:
0100 „Добро ћемо пашо господаре!
0101 „Ево ође седам муселима,
0102 „Сваки има по двије хиљаде
0103 „Све биране у нахију војске,
0104 „Пола влаха, а пола Турака,
0105 „Да ми нашу војску покупимо
0106 „И за војском таин и џебану,
0107 „Да идемо бијелу Клобуку,
0108 „Онђе ћемо табор учинити
0109 „И од тебе књиге начинити,
0110 „Јакову их слати у Грахово,
0111 „Да нам Јаков с главарима дође;
0112 „Ако бисмо њега преварили
0113 „И Јакова жива уватили
0114 „Ја на вјеру ја на пријевару,
0115 „Грахово ће руке објесити
0116 „Све нам дати гроше и хараче
0117 „И агама аке са земаља;
0118 „Ако л’ не шће, пашо, тебе доћи,
0119 „А ми ћемо њему ударити,
0120 „Под кулу му шанац закопати,
0121 „А на кулу огањ оборити,
0122 „А по пољу коње разиграти,
0123 „А по брду пјешце истурити,
0124 „Метеризе нове позидати
0125 „А сваку им воду заптисати;
0126 „Тако ћемо њему одољети.”
0127 Како рече беже Асан-беже,
0128 Послуша га Али-паша стари
0129 И остало седам муселима,
0130 Сви отолен на ноге скочише,
0131 И дебеле коње посједоше,
0132 Сваки оде кадилуку своме,
0133 Јабаш-ага сињу Невесињу,
0134 Поче купит’ своју силну војску
0135 И за војском таин и захиру,
0136 По Турцима јечам и сијено
0137 А по раји масло и овнова
0138 И ораће дебеле волове,
0139 А по Гацку Ченгијћ Смаил-ага
0140 А по Жупи и Никшићком граду
0141 А по њима Осман капетане,
0142 По Требињу Ресул-беговићу,
0143 Кара-Махмут Корјенићке Турке,
0144 Равну Плану и Билећу малу
0145 Ахмет Хаџијћ и Шобота Авдијћ,
0146 Низ Бањане и низ Петровиће
0147 То покупи кнеже Миловићу,
0148 По Завођу кнеже Анђелијћу;
0149 Али-паша не сједи залуду,
0150 Него купи по Габели ћосе,
0151 Да му гоне кола и кочије,
0152 Да потежу бумбе и топове,
0153 Сва се сила на Клобука сплила,
0154 И пред њима седам муселима,
0155 Али-паша табор учинио,
0156 И велику војску пребројио,
0157 Кад ал’ војске тринаест хиљада
0158 И сувише кола и коморе
0159 И сувише бумбе и топови.
0160 Тадај паша шемлук учинио,
0161 И отолен књигу начинио,
0162 И посла је у поље Грахово
0163 А на руке Даковић-Јакову:
0164 „О Јакове од Грахова главо!
0165 „Али си се болан помамио
0166 „Али си се силом посилио,
0167 „Што одмећеш рају од Турака?
0168 „Једна раја, а два господара,
0169 „Једна земља, а двоји харачи,
0170 „То не може земља поднијети;
0171 „Него ходи, пољуби ми руку,
0172 „И доведи твоје поглавице,
0173 „Булаића Баја Матовића,
0174 „Саврх поља Ковачевић-Андра,
0175 „Од Челине Тодоровић-Лаза,
0176 „Са Граховца Миловића Тома,
0177 „Са Јамака Мирковића Јова,
0178 „Од Билуча Петровић-Ћирака:
0179 „Дођи мене бијелу Клобуку,
0180 „И донеси принос од Грахова:
0181 „Дојави ми стотину овнова,
0182 „И доћерај тридесет волова;
0183 „Ако л’ тако учинити не ћеш,
0184 „Кунем ти се Богом великијем
0185 „И мојијем дином и кураном,
0186 „Удрићу ти до три бјела дана,
0187 „Тебе жива хоћу уватити,
0188 „На живе те муке ударити,
0189 „На огањ те ватру наложити,
0190 „Твога Живка брата објесити,
0191 „Лака ћу ти сабљом посијећи,
0192 „Вука брата на колац набити
0193 „А твоју ћу кућу затријети.”
0194 Књига пође и Јакову дође.
0195 Када виђе, што му паша пише
0196 Ону тури, другу начинио,
0197 Овако га у њу поздравио:
0198 „Али-пашо Турски господаре!
0199 „Што ми пишеш, што ми припрећујеш,
0200 „Што ми иштеш мито из Грахова,
0201 „Не дам тебе ништа из Грахова
0202 „До камена на твоје рамење
0203 „А ево ти поља Граховскога,
0204 „Не било ти за очину душу,
0205 „Чекаћу те у бијелу кулу.”
0206 А кад паши танка књига дође,
0207 И кад виђе, што му Јаков пише,
0208 Од муке је на ватру турио,
0209 Али-паша на ноге скочио,
0210 Па у војску пуштио теларе:
0211 „Ко је коњик, притежи колане,
0212 „А о бедри сабље оковане,
0213 „А пјешаци на ноге опанке,
0214 „Гарубине пушке потпрашујте,
0215 „Барјактари развијте барјаке,
0216 „Харамбаше напријед идите,
0217 „На Грахово сјутра ударите,
0218 „Све по пољу куле изгорите,
0219 „Што је мушко, сабљом изгубите,
0220 „Младо женско мене доведите;
0221 „А Јакова жива уватите,
0222 „И мене га у Клобук пошљите,
0223 „Сву његову кућу ископајте.”
0224 Отолен се сила подигнула,
0225 Док на Заслап Турци изађоше,
0226 Дочека их стотина момака
0227 И пред њима Даковићу Живко,
0228 Побише се, боље не могоше,
0229 Док утече робље у планину,
0230 И чобани овце прејавише,
0231 Док најачи сила и Турћија,
0232 У широко Турци уватише
0233 Од Бабљака зелене планине
0234 До дно Лисца високе планине,
0235 Коњ до коња, јунак до јунака,
0236 Све барјаци ка’ мрки облаци,
0237 И у равно поље уљегоше,
0238 Све бијеле куле запалише,
0239 Двије б’јеле цркве оборише;
0240 Око Умца табор учинише,
0241 На Јакова нагло ударише,
0242 Под кулу му шанац закопаше
0243 А на кулу огањ оборише,
0244 Са Јаковом тридесет момака.
0245 Затвори се у бијелу кулу,
0246 Па опали шибе и мошкуле
0247 И биране танке џевердане,
0248 Ломи Турске коње и јунаке,
0249 А разгони по логору Турке;
0250 Он се бије три бијела дана,
0251 Ни сједоше, нити починуше,
0252 Ни једоше, нити воде пише,
0253 Изгибе му у кулу дружина,
0254 Погибе му Лако и Благоје,
0255 И остало братство Вујачића
0256 И сувише своји племеници;
0257 Ал’ се Турцим’ предавати не ће,
0258 Него књигу на кољену пише,
0259 И посла је на поље Цетиње
0260 На владику свога господара:
0261 „Ал’ не чујеш, ал’ хабера немаш?
0262 „Ево на ме Турци ударише,
0263 „Топал паша од града Мостара
0264 „И за њиме седам муселима
0265 „И за њима тринаест хиљада,
0266 „Б’јеле су ми куле изгорјели,
0267 „А бијеле цркве оборили,
0268 „На кулу ми Турци ударили,
0269 „Господару, са четири стране,
0270 „А све моји гину Граховљани,
0271 „Но ми пошљи браћу Црногорце
0272 „И пред њима Стева и Јована,
0273 „Чекаћу их три бијела дана.”
0274 Књигу посла на поље Цетиње,
0275 Виђеше му књигоношу Турци,
0276 Ђе је посла преко горе Црне,
0277 Па му горе кидисише Турци:
0278 Под кулу му шанац примакоше,
0279 С друге стране лагум закопаше,
0280 А с треће га топовима туку,
0281 А с четврте јуришали Турци.
0282 А кад виђе Даковић војвода,
0283 Да ће кулу Турци приватити,
0284 Па докопа шибу оковану,
0285 Која ждере литру тученика,
0286 По дванаест оловијех зрна,
0287 Ево ти га у мермер авлију,
0288 За њим сине дијете Антуне,
0289 Луд бијаше, десет му година,
0290 У руци му везена шишана
0291 А за пасом бијели вишеци,
0292 А за њима тридесет момака,
0293 Побише се око б’јеле куле.
0294 Ту погибе пашина топчија,
0295 А топови пусти остадоше,
0296 Ту погибе цвијет од Турака
0297 И господа старијех оџака
0298 И пред њима пашина катана
0299 Бег Џинџ-ага из доње крајине,
0300 Крк-газија од два пашалука,
0301 Он носаше цареве нишане
0302 А везирско седам перјаница,
0303 Изгибоше баше и бимбаше
0304 Од Никшића и од Колашина
0305 И од Фоче и равне Тасличе,
0306 Од све Босне и доње крајине
0307 И од Стоца и града Мостара,
0308 Од Љубиња и града Требиња,
0309 Од Клобука и од Корјенића;
0310 Ту погибе кућа Шеховића,
0311 С Невесиња два Реџи-пашића,
0312 Оба уби шиба Даковића,
0313 С Гацка равна два Вакијагића,
0314 И њих уби пушка Булаића,
0315 Бег Џинџ-агу царева газију,
0316 Њега уби Јакововић Анто
0317 Са капије бијеле авлије,
0318 Луд бијаше, ал’ добро гађаше,
0319 Бојак бише два бијела дана,
0320 Ни сједоше, нити починуше,
0321 Док од куле Турке одмакоше,
0322 Своје многе мртве покопаше,
0323 А кад треће јутро освануло,
0324 И на попас сунце искочило,
0325 Док ево ти Станковића Стева
0326 И Јована брата владичина
0327 И за њима пет стотин’ момака
0328 Пред бијелу Јаковову кулу,
0329 Ту крсташе побише барјаке,
0330 И ту трудни мало починуше,
0331 Ту их Јаков дивно дочекао,
0332 И даде им пиво и јестиво,
0333 А кад пише и обједоваше,
0334 Тадај Јаков за владику пита:
0335 „Камо вама и још више војске?
0336 „Ође војске за Турака нема.”
0337 Бесједе му оба Петровића:
0338 „Господине Даковић-војвода!
0339 „До’ће војска сјутра око подна
0340 „И пред њима славан господару.”
0341 У ријечи, у коју збораху,
0342 Док с табора Турци побјегоше,
0343 Повезоше бумбе и топове.
0344 Кад то виђе Црногорска војска,
0345 Помислише, Турци утекоше,
0346 Барјактари развише барјаке,
0347 За Турцима пољем потекоше,
0348 А завика војвода Јакове:
0349 „Не за Бога, браћо Црногорци!
0350 „Данас ће нас околити Турци,
0351 „А они су стари невјерници.”
0352 Црногорци не обрћу главе,
0353 Но с Турцима кавгу заметнуше.
0354 Силни Турци, бијесни коњици
0355 Са четири стране ударише,
0356 Црногорце натраг повратише,
0357 И четрљес глава посјекоше,
0358 Само десет браства владичина
0359 И Јована брата владичина
0360 И Стевана његова синовца
0361 И сувише тридест Граховљана,
0362 Рашћераше уз Ивањске стране,
0363 А Јакову кулу освоише,
0364 И на кулу ватру навалише,
0365 Док ето ти бега Асан-бега
0366 Од Требиња Ресул-беговића,
0367 Те на вјеру извади Јакова,
0368 Све му мртве поклонио Турке,
0369 И даде му бутом Граховљане,
0370 Да он влада и заповиједа.
0371 Тадај му је приступио руци,
0372 Кад се Јаков на невољу нађе:
0373 Тешка мука и душманска рука,
0374 Невјерници Херцеговци Турци;
0375 Још се Јаков од Турака брани,
0376 Прије би се небо проломило,
0377 Јали жарко помрчало сунце,
0378 Но се Јаков предао Турцима;
0379 Ал’ дођоше Српске поглавице
0380 Од Грахова слуге Јаковове:
0381 Прво дође Милошевић Андро,
0382 Друго шњиме Бајо Матовићу
0383 Од јакога браства Булаића,
0384 Треће дође Тодоровић Лазо,
0385 А четврто Сладојевић Гојо,
0386 То су вјерне војводине слуге,
0387 Па се моле Даковић-Јакову:
0388 „Ми ћемо се предати Турцима.”
0389 Јаков не ће са Турцима мира,
0390 Што му не ће предати сенете,
0391 Да је глава од све Српске раје,
0392 Да он влада и заповиједа,
0393 Што он рече, паша не порече,
0394 Да на пола дијеле хараче,
0395 Паша даде цареве вермане
0396 И његове ситне бурунтије:
0397 Што он рече, да се не порече,
0398 Да је вјера Поповићу Вуку,
0399 Који јаде по Турћији ради,
0400 Да је вјера Џараџићу Вулу,
0401 Који гони паши кесимаче
0402 И староме Ђаур-баби Шуку,
0403 Који хара Шуме и Попово;
0404 Све му паша Божју вјеру дава,
0405 И остаде сабља Јаковова,
0406 И тадај му даде војеводство,
0407 Да је Јаков јемин за Турака.
0408 Јаков моли Бога милоснога,
0409 Да помрзи Турскога султана,
0410 А ојача владичина рука.



Извор[уреди]

Вук IV - Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд 1986-1988.