Пасло коња младо момче,
Пасло коња спрам мјесеца,
Препаде се од мјесеца,
И забјеже за горицу;
Ал' за гором огањ гори, 5
Око огња коло игра.
У том колу дјевојчица;
Он се вата до дјевојке,
Умори се, озноји се;
Пак се маши у њедарца, 10
Те извади свилен јаглук,
Утр себе, па дјевојку;
Пак дјевојци јаглук даде:
„Нај ти, душо, свилен јаглук,
„Опер' ми га, уб'јел' ми га." 15
Сузе рони дјевојчица:
„Како ћу т' га уб'јелити?
„Раки-сапун поскупио.
„Бистра вода пресанула,
„Јарко сунце помрчало." 20
Ал' говори младо момче:
„Ој Бога ми, дјевојчице!
„Раки-сапун руке твоје,
„Бистра вода сузе твоје,
„Јарко сунце њедра твоја."25
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 407.
