По молитви
| По молитви Писац: Милорад Поповић Шапчанин |
По молитви
У цркви сам данас био
Молио се много, много,
Али нисам болној души
Ја утехе наћи мог'о.
Кад молитвом небо тражим
Твој се дворац небом ствара.
А у њему рај мирише:
Твоја недра пуна жара.
Душа ми се као мирис
Око твојих дражи свије,
Теби служим — ах! па зато
Света црква за ме није.
Грешни нисмо, — та чистота
Анђеоска тебе краси,
А у мени љубав букти;
Наше душе — божји даси.
Али опет, идућ' цркви,
Грешим само вишњем Богу;
Јер без тебе, лепа душо,
Ни молит' се ја не могу.
Напомене
[уреди]- Ова песма је први пут објављена у Жубори и Вихори, стр. 78
Извори
[уреди]- Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига друга, страна 2. Библиотека српских писаца, Народна просвета.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.
|