По двор шета девојка,
беле руке измета,
да довати јабуку.
Тавна магла припаде,
туј спавају војници. 5
Она бога молеше:
„Дизајте се, војници,
под вас ми је јабука!
Неје моја јабука,
царова је јабука; 10
цар ме проси за брата,
но му оћу за сина."
Ој убава малај момо!