Пољупцима певај...

Пољупцима певај...  (1862)  Писац: Стојан Новаковић

Певај чедо, пољупцима певај,
Те испевај она чуда дивна,
Што се чуда небесима шећу,
Штоно плове по росноме цвећу,
Што се чуда у зорици кажу,
Што сунашцу заходит’ помажу —
Те испевај оне дивне зраке,
Што блистају кроз танке облаке
Кад се вече тихо мирно спусти,
„С Богом свете” кад данак изусти,
А тај санак, што га срца слуте
Своје меке раширује скуте —
Певај чедо, пољупцима певај!

∗

Где ће песма да поникне друга
Да испева чуда ова дивна,
Где ће бити песма милостивна
Да је грли и радост и туга
Ван те песме, што пољубац каже
Што сунашцу заходит’ помаже
Аох чедо, жељицама красним!

Извор

1862. Певанија Стојана Новаковића 1. стр. 30.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Стојан Новаковић, умро 1915, пре 108 година.