Пољуби ме, драга!

Пољуби ме, драга!
Писац: Јаков Шантић

22.
Пољуби ме, драга!

Срцем ћúтим тугу, чемер, сузе, јаде,
Пољуби ме, драга, туге ме разнијеше!...
У груд'ма ми исто кô на гробљу саде
Мртве, глухе леже покрхане наде;
Ах, и младост, занос ту сурвани леже, –
Пољуби ме, драга, туге ме разнијеше...

Као рањен орô дух мој сурван леже...
Ил’ не, већ ко лишће у прољећу рâну,
Кад ненадна студен мразима га стеже...
Ах, и твоја љубав, драга, заман бјеше;
Све, кô тешко вече, радости умријеше, –
Пољуби ме, драга, туге ме разнијеше...

Монтана, 13. VIII 1904.

Извор[уреди]

Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 126.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 119 година.