[Појде Марко из гору зелену]
Појде Марко из гору зелену,
да си тражи воду за пијење.
Оно нема вода за пијење.
Стану Марко воду да си куне:
„Пуста горо, пуста да останеш, 5
зашто немаш воду за пијење?"
Сама му је гора говорила:
„Бога тебе, Краљевићу Марко,
не куни ме стару и никаку,
имала сам до девет кладенца, 10
сви је девет вила запишила."
Па говори Краљевићу Марко,
Па говори коњу Шаријану:
„Бога тебе, коњу Шаријану,
да достигнеш вилу подгоркињу. 15
Ако богме вилу не достигнеш,
осечу ти главу до рамена,
осечу ти ноге до колена,
осечу ти репак до гузица."
Па говори коњак Шаријану: 20
„Бога тебе, Краљевићу Марко,
поткови ме плоче оканици[1],
поткови ме клинци литрењаци,
потегни ме сас девет колана,
а десети ибришим тканице, 25
па ме пусти у горе зелене.
Ако богме вилу не достигнем,
осечи ми главу до рамена,
осечи ми ноге до колена,
осечи ми репак до гузица." 30
Шарац иде од брдо до брдо,
вила рипа од брдо на брдо.
Шарац рипи та вилу надрипи,
па увану вилу подгоркињу.
Вила му је сама говорила: 35
„Бога тебе, коњу Шаријану,
ни ме бите, ни ме па мучите!
Ајд д’идемо у горе зелене,
да отпишим до девет кладенца."
Па отоше с Краљевића Марка, 40
па отоше у горе зелене,
отпишила до девет кладенца.
