Пође момче уз горице,
Да си љуби покорнице,
Он не љуби покорнице,
Но он љуби све од реда.
Покорница жално гледа, 5
Жално гледа љуто куне:
Еј да бог да покорниче,
Колко зрна на мој ђердан,
Толко града ти минуја,
Па у мене наминуја, 10
На скута ми преспаваја,
Уз образ ми душу даја.
