[Пође Стана сас Јована]
Пође Стана сас Јована,
Сас Јована милог брата.
Свуд идоше не зборише,
Кад дојдоше насред горе,
Ту седоше да одморе, 5
Ту нађоше ладне воде.
Стана мије бело лице,
Јован пије ладне воде.
Сину лице како сунце.
Проговара брат Јоване: 10
Досад си ми била сеја,
А од сад верна љуба.
Чујеш брате замукнуо,
Боље рибе да ме једу,
Него братац да ме љуби. 15
Јован се је наљутија,
Главу ву је одрубија.
Њега мајка дочекала:
Сине Јово где је Стана?
Ситан везак је везала, 20
Па је иглу изгубила,
Остала је да је тражи.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
