[Пође Марко гору Руменлију]
Пође Марко гору Руменлију,
па он тражи туј студену воду,
он да пије, Шарца да напоји.
Па проклињв гору Руменлију:
„Камо тебе теј студене воде, 5
ја да пијем, Шарца да напојим?"
Проговара гора Руменлија:
„Немој, Марко, мене проклињати,
имала сам, Марко, седамдесет,
седамдесет и седам кладeнца, 10
скупила ги вила самовила,
заградила сас девет дувара,
затворила сас девет катанца.
Који пије главу му узима,
а на коња копите узима.“15
Ода Марко у вилини двори.
Туј се вила, богме, не згодила,
забравила катанци отворени,
забравила двори отворени.
Марко пије, Шарца напојија, 20
па он оде краз гору зелену.
Спазила га вила од планине,
слете вила Марку пред до њега.
Стаде Марко виле се молити:
„Немој, вило, мeне погубити, 25
ја ћу тебе за сестру примати,
а ти мене за брата приимај!“
„Да сам, Марко, браћу приимала,
ја би пуну гору напунила
„Поглеј, вило, поглеј у планину, 30
куде играв твоји побратими.“
Машила се вила самовила,
д’ она види њојни побратими.
Скепча Марко вилу т’нке половине.
Стаде вила молити се Марку: 35
„Немој, Марко, мене погубити,
ја ћу тебе за брата примити,
а ти мене за сестру приимај!"
Т’г је Марко вилу погубија.
Он потрже сабљу димискију, 40
па пресече вилу самовилу,
пресече гу т’нку половину.
