Пређи на садржај

Пошље много љета

Извор: Викизворник
Алекса Шантић

Пошље много љета, пун борбе и муке,
Он ће жудно доћи да се теби јави:
Уморени путник пружиће ти руке
И гледаће тебе с болом што га дави.

Но ти нећеш познат оно лице јадно,
Нити мутно чело, нити очи оне,
Одмахнућеш руком, без милости, хладно,
И гордо се склонит у своје салоне.

Ал' знај, он ти неће мрачну клетву слати,
Нити мржњу тајит погледу ти строгом;
Пред вратима твојим он ће душу дати
И склопити очи и рећи ти: "Збогом!"