Поштопото посланик/22

Извор: Викизворник

◄   ПРИЗОР IV ПРИЗОР V   ►

ПРИЗОР V
Јазавац и пређашњи.


ЈАЗAВАЦ (утрчи):
Победа, победа је наша!
СВИ:
Победа?
ЈАЗАВАЦ:
Још за који тренутак избор је свршен. Ми смо сјајно победили. Одушевљење Ваших бирача драги пријатељу, неда се описати, сви гласају као један човек и кошто реко, још који тренутак, па је победа ваша.
ПОПОВИЋ:
Заиста драги пријатељу? О драги Јазавче (падне му о врат).
ЈЕЦА:
Ви сте красан човек.
ЕВИЦА:
Изгубљени смо.
ЈАЗАВАЦ:
А кад буде избор готов, ево их да свога посланика поздраве.
ПОПОВИЋ:
Да поздраве? (счепа говор са стола и чита) Поштовани бирачи! Не налазим довољно речи, да вам благодарим на овоме поверењу, које сте ми данас вашим избором указали јер, — жено! Јесил чула —ја сам посланик!
ЈЕЦА:
Чујем драги мужу, посланик, и још какав посланик! [Јецине речи су касније додате].
ЈАЗАВАЦ:
Истина, много ме је труда стало, док сам људе обавестио, то јест, то јест, док сам им разложио ваше врлине, али сав тај труд богато награђује ваше пријатељство и ваша наклоност, која ми је тако драгоцена да је ко што реко, сав мој труд богато награђен.
ПОПОВИЋ:
Да драги пријатељу, богато је награђен. (чита) Не налазим довољно речи, да вам благодарим на ономе поверењу, које сте ми данас вашим избором указали јер —
ЈАЗАВАЦ:
Но и ако је мој труд довољно награђен, драги пријатељ[у], ипак немогу овом приликом прећутати, да жељно очекујем онај блажени тренутак, који ће ме за вашу милу породицу за навек свезати.
ПОПОВИЋ:
Да драги пријатељу за навек (говори) које сте ми данас вашим избором указали, јер
ЈАЗАВАЦ:
Милостивој госпоји биће ваљда већ познате моје тајне жеље, које су већ одавно места ухватиле у мојим грудима –
ЈЕЦА:
Како не би биле познате!
ЈАЗАВАЦ:
Исто тако и гђици Евици, која је већ одавно из мојих тужних погледа могла разумети оно, што до сада уста моја не смедоше изрећи.
ЕВИЦА:
Ја се не разумем у тужним погледима.
ЈЕЦА:
Разумећеш се већ времсном. Опростите, драги господине, још је млада, немојте јој замерити.
ЈАЗАВАЦ:
Онда су моје жеље испуњене, само да ми је још онај блажени тренутак, који ће ме ко што рекох, за вашу породицу за навек везати што пре довући, да ми га је осигурати. како ви мислите драги пријатељу.
ПОПОВИЋ:
Ви имате поднуно право - (чита) оно поверење, које сте ми данас вашим избором указали...
ЈАЗАВАЦ:
Ви се дакле слажете са мном? Одма сам помислио, добри пријатељи треба, да су увек начисто са послом. Зато сам се ја већ постарао, и ево саставио ово писмено (извади га из џепа).