Пошла је бела Божана у сарај цвеће да бере. Срело гу момче сарајче: „Врни се, бела Божано, Ђурђа га мома обрала 5 у скут га мајке врqала: „Ете ти цвеће свакакво, — највише цвеће ђурђево.“
