Пошла сестра Бојана,
С милога брата Дејана
У гору лисник да дену.
Денули док га зденули.
Кед пошли дом да иду, 5
Дејан Бојани говори:
— Сестро ле, сестро, Бојајно,
Оволку гору пројдомо
Нигде ти цвеће не узе,
Акамол да те пољубим. 10
Бојана Дејану говори:
— Брале ле, брале Дејане,
Не ли смо јадна браћија,
Твоја та мати и моја
Не ли су јадне јетрве, 15
Твојити башта и мојат
Не ли су јадна браћија,
А ми смо њина дечица.
Дејан Бојани говори:
— Сестро ле, сестро Бојано, 20
Широко поље крај нема,
Дубока вода брод нема,
Ситница риба слаз нема,
Сугаре јаре лој нема,
Високо дрво лад нема, 25
Убава мома греј нема.
