Пошла Стана да кумује,
С’ брат Мијајла најмалога.
Мину гору без говора,
Ајде, ајде, у туј другу,
Па седнуше да ладују. 5
Проговара брат Мијајло:
До сад бемо брат и сестра,
Од сад си ми верна љуба.
Пукни брале онемеја,
Зар да љуби братац сестру? 10
Чујте тице у горице,
Па кажете мојој мајки,
Да ми прати аршин платно,
Да прекријем бело лице,
Да не тужи брат за њега. 15
