Пошла Стана да кумује,
И сас њума братац Јова.
Кад су били сред планине,
Пресрела ги бистра вода.
Измила се т’нка Стана, 5
Браца Јова братство врља,
С’л да љуби бело лице.
Цвилну Стана што год може:
Чујете ли сви пилићи,
Сви пилићи, голубићи, 10
Да идете мојој мајци,
Да идете да кажете,
Да ми даде црну мрежу,
Да замрежим бело лице,
Да не љуби браца Јова. 15
