Пошла Стана да кумује,
с њојног брата Мијаила,
с милог брата беседила:
„Мили брале, ја ожедне!"
„Ајде, ајде, оестро Стано, 5
накрај горе два кдаденца,
и оми се и напи се!"
Кад стигоше накрај горе,
омише се, напише се.
Сину Стани бело лице, 10
сину лице како сунце,
даде румен како месец.
Проговара брат Мијаил:
„Чујеш ли ме, т'нка Стано,
досад си ми сестра била, 15
а одсада љуба мила!"
Проговара т'нка Стана:
„А ви птице црногорће,
отидите моји двори,
па кажите мојој мајци, 20
нек ми прати аршин платно,
аршин пдатно, ситну мрежу,
да замрежим моје лице,
да урипим ја у море;
боље нек ме рибе једу, 25
него братак да ме љуби!"
Певач и место записа
Сава Алексић, из Присјана, забележио је у Присјану од Милице Алексић (30 година).
Референце
Извор
Новица Живковић, Ој девојче, народна љубавна лирика Пиротског краја (избор), "Слобода" - Пирот, 1968., стр. 57.
Љубиша Рајковић: Родоскрнављења у народним песмама Тимочке крајине, Гласник Етнографског музеја у Београду, књига 45, 1981., стр. 217.
