Пошетало Ђулагино злато
све сокаком испред Ташлихана.
Сусрела је два Имамовића:
стариј’ јој се уклонио с пута,
млађи јој се захватио скута. 5
Проговара Ђулагино злато:
— Хајд, не лудуј, млад Имамовићу!
Не љуби се злато по сокаку,
већ се љуби у зеленој башчи.
Када буде сахат по аткшаму, 10
ти ми дођи у зелену башчу,
тад ћеш, драги, пољубити злато.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 93.
