Пошетали девет бега млади

Извор: Викизворник


[Пошетали девет бега млади]

Пошетали девет бега млади’,
и десети игит Ибрахиме,
и по њима Алибеговица.
Дунало ги на тимар да иду.
Говори ги Алибеговица: 5
— „Чујете ли, девет бега млади’!
К’д ћете бит' к врати Диздарови,
самур калпак над очи турите,
а коњима узде попуштите.
Диздар има једну милу ћерку, 10
у аз-башче под жутом неранџом.
Око ње су дванајес алајке,
те гу држе скуте и рукаве,
виш' од силе, мало од големства.
Послушаше девет бега млади', 15
не послуша игит Ибрагиме.
К’де беше к врати Диздарови,
самур калпак на рамена метна,
вранцу коњу узду притегнуо
и се диже на коња на ноге. 20
Видео је ћерку Диздареву
у аз-башче под жуту неранџу.
Мртав јунак од коња паднуо.
Двојица га од земље дизау,
четворица на коња пењау. 25
Однесу га у беле дворове,
турише га у мека душека,
покрише га шареним јорганом,
и одозго зеленом доламом
па дозива Кумрију робињу: 30
— „Оди, море, Кумријо робињо!
Ево теби девет града нова,
измами ми ћерку Диздарову."
Нема куде Кумрија робиња,
па отиде Диздару на врата. 35
Чукнула је на врата оборња.
Излегнала Диздар-беговица.
— „Чујеш ли ме Диздар-беговице!
Синоћ ни се Анка поболела,
од јутрос јој књигу отворише. 40
редак паде диљбер Илишјане,
да јој даде воде у руменџе,
ја ће умрет, ја ће да се дигне."
Нема куде Диздар беговица,
па отиде у башче зелене, 45
те казује својој милој ћери:
„Чујеш ли ме моја мила ћеро!
Синоћ се је Анка поболела,
од јутрос су књигу отворили,
много ти се Анка поздравила, 50
да јој дадеш воде у руменџе,
ја ће умрет, ја ће да се дигне."
Па говори ћерка Диздарова:
„Чујеш ли ме моја стара мајко!
Ја не могу да идем до Анке, 55
тамо ми је голема невоља,
тамо има девет бега млада
и десети игит Ибрагиме."
— „Иди, ћерко, за Бога једнога!
Оће ми се Анка разсрдити." 60
Нема куде ћерка Дидзарова,
па огрна зелену молуту,
и ми узе воде у руменџе,
оде право у Анкине дворе,
припела се на високи чардак, 65
па улегла у белу одају.
К’д да види девет бега млада,
нема куде ћерка Диздарова,
па седнала њему више главе,
па загрћа зелену доламу 70
и загрћа шарена јоргана.
— „Диг' се, Анко, да би се не дигла!
На ти воду да б' је не попила!"
Дочуо је игит Ибрагиме,
извадио своју белу руку, 75
загрлио ћерку Диздарову,
пољубио међу обе веђе.
Нема куде ћерка Диздарова,
па дозива Кумрију робињу:
— „Бог т’ убио Кумријо робињо! 80
Је л' ти реко' мене је превара!
Дај ми мене дивит и артију,
да напишем једну ситну књигу,
да ја пратим мојој старој мајки,
да ми прати девет бошчалука, 85
да дарујем девет бега млада,
девет бега, а девет девера."



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 323-325.