Пошетала пловка, озго иде Јовка,
заспао војвода у росне ливаде,
Роса га попала, и њега и коња и
светло оружје.
Отуд иде Смиља, у смиљева венца, 5
у оката перца, те војводу буди:
„Дигни се, војводо, роса те попала,
и тебе и коња, и светло оружје!“
Војвода се диже, па рукама маше,
Смиљу да довати. Смиља му 10
говори:
„Не махај војводо, ја сам
испрошена
за попова сина, за попова ђака,
који ситно пише пером по артији!“ 15
