Пошетала до два Алагина
испод двора аге Хасан-аге.
Гледала их Хасанагиница
са пенџера, са бијеле куле
са заове двије неудате. 5
Гледала је па је говорила:
— Ах, да ми је љубити једнога,
ја бих с њиме у гору побјегла
и у гори љубав подијелила!
Она мисли нико је не чује, 10
ал’ то чуо млади Хасан-ага.
Па када су били на вечери,
ага пита срдитијем гласом:
— Која ј’ оно од вас говорила,
да су лијепа до два Алагина, 15
па да јој је љубити једнога,
да би с њиме у гору убјегла
и у гори љубав подијелила?
Старија му сестра говорила:
— Ја сам рекла, брате, добро моје, 20
ја сам рекла, е ја војна немам!
— Селе моја, бог ти војна дао!
А да је то моја љуба рекла,
данас би се крвца пролијевала
у нашему двору бијеломе! 25
Кад то чула Хасан-агиница,
ушетала млада у одају,
три сандука редом отварала,
три јабуке златне извадила
па дозива своју заовицу: 30
— На то теби, заовице моја,
а да би ти бог и срећа дала
да се када одијелиш од двора,
три пут ћу те љепше даривати!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 747-748.
