Пошетала дилбер Умихана,
пошетала за гору на воду,
испред двора гонџе Мехемеда.
Код Мехе су врата отворена,
у авлији коњи оседлани, 5
а јунаци стоје под оружјем.
Међу њима гонџе Мехемеде
вас у срми и у суху злату,
баш ко да ће негдје по дјевојку.
Све то видје дилбер Умихана 10
и прошета за гору на воду.
Кад на води Кумрија робиња.
Питала је дилбер Умихана:
— О борати, Кумро робињице,
што с’ Мехина врата отворена, 15
што ли су му коњи оседлани,
а јунаци стоје под оружјем?
Одговара Кумрија робиња:
— Чини ми се, хоће по дјевојку.
Кад то чула дилбер Умихана, 20
она писну кано љута гуја:
— Зар се жени, дуго му не било?
А мени је вјеру заложио, ^
да ме младу преварити неће.
Препаде се Кумрија робиња 25
па отрча двору Мехиноме
и све каза што је и како је.
Мехо крену коње и јунаке,
нађе Уму код водице хладне,
ђе узима турски абдест на се. 30
Узео је за десницу руку
и бацио за се на ђогата
па одведе свом бијелу двору.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 734-735.
