Пошетала госпођа краљица,
с њоме иде седам робињица:
двије носе скуте и рукаве,
двије мету испред ње сокаке,
двије носе свилене гајтане, 5
једна носи сјајно огледало.
Кад су дошли на Врбас водицу,
ал’ на води коло дивојака.
Говорила госпођа краљица:
— Која ј’ туде мог Иве дивојка? 10
Која му је везен јаглук дала,
на јабуку име уписала
и одају, гди мој Иве спава,
ја је хоћу липо даровати!
Показа се Ануша дивојка: 15
— Ја сам, нене, твоме Иви драга,
ја сам њему везен јаглук дала!
Тад се маши госпођа краљица
и извади везену мараму,
свеза очи Ануши дивојци, 20
свеза очи, у Врбас је баци!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 577.
