Пошетала Арватова Ајка,
пошетала преко базрђана.
Она срета Арватова Мују,
три пута је њега побратила:
— Богом брате, Арватовић Мујо, 5
нај ти ову везену махраму
па је подај Сарајлији Ибри.
Колико је на махрами грана,
он’лико га допануло рана!
Колико је на махрами кука, 10
он’лико га допануло мука!
Колико је на крушци крушака,
он’лико га убило пушака!
Колико је на граду пенџера,
он’лико га личило бербера! 15
Сваки бербер по годину дана,
бербер Але девет годин’ дана!
Лијева му усахнула страна,
а кроз десну проницала трава!
Нити мого умрит’, ни преболит’, 20
док од мене не иско халала!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 314.
